Годишњица ослобођења Ниша од Турака 1878. године - www.cegarskimars.rs























Статистика посета
од 30.10.2017.

Данас: 19
Два дана: 227
Недељно: 909
Месечно: 5664
Годишње: 16742
Укупно: 189070

Највише посета
20.8.2020 1283









11. јануар 2021..


Годишњица ослобођења Ниша од Турака 1878. године


У Нишу и на југу наше земље обележава се долазак слободе после четири и по века под турском окупацијом и ослобођење Србије почетком 1878. године
Борбе за ослобођење Ниша започеле су 13. децембра 1877. године.

Бројним манифестацијама у Нишу и целој јужној Србији овог јануара обележава се 140 година од ослобођења од турског ропства, када се после четири и по века српска застава први пут завијорила на Стамбол капији нишке Градске тврђаве.

На бедеме тврђаве заставу је 11. јануара 1878. године поставио Нишлија Тодор Станковић, припадник Тајног комитета нишких завереника и члан организације за ослобођење града. Тиме је означено да је српска војска ушла у град.

Ниш је ослобођен од Турака у Српско-турском рату, после чега је поражена турска војска напустила и цело подручје југа Србије. После тога више ниједног турског војника није било на српској територији.

Борбе за ослобођење Ниша и српског југа, који је још увек био под турским ропством (територија на северу од Саве и Дунава све до Алексинца на југу, била је давно пре тога ослобођена и Србија је већ имала статус кнежевине) започеле су 13. децембра 1877. године, када је Турској објављен рат.

Борбе су вођене на широком подручју око окупираног подручја Србије – од падина Копаоника до обронака Старе планине, а на фронту су била три корпуса Српске војске – Моравски, Тимочки и Шумадијски.

После даноноћних борби у предвечерје 10. јануара 1878. године турска војска је због великих губитака у људству затражила примирје, што је Команда Српске војске, коју је у борбама за ослобођење предводио ђенералштабни пуковник Милојко Лешјанин, одбила.

У зору 11. јануара ослободиоци су тријумфално ушли у Ниш, након чега су командант Ниша Халил-паша и његов заменик Рашид-паша потписали капитулацију.

У нишкој тврђави 11. јануара 1878. године заплењена је турска телеграфска станица одакле је телеграфиста Василије Паскаљевић, Јерменин по народности, уз помоћ једног турског чауша успоставио телеграфску везу између Ниша и Алексинца, тако да је кнез Милан Обреновић истога дана обавештен да је Ниш коначно ослобођен.

Четири дана касније, 15. јануара 1878. године, Милан Обреновић је на белом коњу и у пратњи своје свите тријумфално ушао у Ниш, где су га свечано дочекали становници ослобођеног града и војници ослободиоци. Тога дана у Нишу се заорила песма „Ој, ти Нишу, бели Нишу, у теб’ више паше нема”.

У борбама за ослобођење Ниша је, према историјским документима, погинуло 120 српских војника, а њих 790 је рањено. Губици турске војске били су много већи. Српска војска је од Турака запленила 267 топова, 13.407 пушака и 780 револвера, огромну количину барута у других убојних средстава.

Наредних недеља те исте 1878. ослободиоци храбре Српске војске протерали су Турке из свих крајева на југу и југоистоку Србије.

 

Написао: Тома Тодоровић
Извор: ПОЛИТИКА
14.01.2018.




Посећено је: 471  пута
Број гласова: 0
Просек: 0,00

Оцените нам овај чланак:



















Ћеле-кула (тур. kelle kulesi, односно "кула од лобања") је споменик из Првог србског устанка (1804-1813) који је у знак одмазде турски Хуршид-паша изградило од лобања, погинулих србских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у Чегрској бици, крајем маја 1809.

Француски путописац Алфонс Де Ламартин је 1833. године записао да Србљи морају да сачувају Ћеле кулу како би показали својим потомцима да су њихови преци животима плаћали њихову слободу...

Ово је јединствен случај у Европи да је овако нешто морбидно узида.

 Налази се на 4 км од центра Ниша, на путу ка Бањи.

 Сврстана је у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и данас представља музејски објекат.


*                *                  *


Споменик на брду Чегар, надомак Ниша, подигнут је на месту где се одвијала чувена битка из Првог србског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и војводу Стевана Синђелића.

Споменик на Чегру представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. за Републику Србију

Данашњи споменик у облику куле — симбола српског војног логора. Подигнут је поводом 150. годишњице ослобођења Ниша од Османског царства, 1. јуна 1959.  године.

Првобитни споменик је остао у ниши новог, изнад којег је 1928. године постављено бронзано попрсје Стевана Синђелића, рад вајара Славка Милетића.

Деценијама Чегарски споменик чува Селомир Марковић и његова породица.