Василије Васа Чарапић - www.cegarskimars.rs





















Статистика посета
од 30.10.2017.

Данас: 113
Два дана: 314
Недељно: 1155
Месечно: 4050
Годишње: 33361
Укупно: 36048

Највише посета
28.2.2018 1076









2. јануар 2018..


Василије Васа Чарапић


ЈУНАЦИ ПРВОГ СРБСКОГ УСТАНКА

Вожд Карађрође - Васа Чарапић

Стеван Синђелић - Хајдук Вељко

Матија Ненадовић - Станоје Главаш

 

Василије Васа Чарапић (1770 - 1806), познатији као Змај од Авале, био је један од најистакнутијих бораца и јунака у устанку против дахија.

Био је један од поверљивих људи вожда Карађорђа Петовића, који је код њега могао да дође ненајављен. У сваку борбу ишао испред својих бораца и викао "за мном".

Пореклом је из црногорских племена Кучи, подно Проклетија, али су се његови преци доселили на Авалу, крај Београда почетком 18. века, јер је његов деда убио неког Турчина, па у страху од освете читава породица се одселила далеко на север.

Једно време Васа Чарапић се борио у војсци Аустро-Угарске против Османлијске царевине, када је одликован медаљом за храброст. Приликом Сече кнезова, почетком 1804. године, Васи Чарапићу су убили брата, те је он почео фанатично да мрзи Турке.

Погинуо је јуначки приликом ослобађања Београда од Турака крајем 1806. године. Подигнут му је споменик у више места, а централна београдска улица од Народног музеја до Калемегдана носи име баш по њему. Сахрањен је у манастиру Раковица, покрај Београда где му је краљ Петар I Карађорђевић 1910. подигао споменик.

 

БИОГРАФИЈА

Овај стамени див Првог србског устанка и знаменити војсковођа рођен је 1770. године у Белом Потоку испод планине Авале, а погинуо 29. новембра 1806. у борби за ослобођење Београда. Његова породица пореклом је била из племена Кучи у североисточном делу Црне Горе...

Занимљиво је да његова породица је презиме добила тако што је један од његових предака случајно убио пса неког Турчина, па је овај за откуп тражио 500 гроша. Када је скупио паре његов предак је новац, уместо у кеси послао у чарапи, па су прозвани Чарапићима.

 


БЕЧКИ ДОБРОВОЉАЦ

Као фрајкор (аустријски добровољац) Васа Чарапић је учествовао устанку у Кочиној крајини. У рату између Турске и Аустрије Васа се борио као добровољац против Турака. Том се приликом одликовао изузетним јунаштвом, па је стекао и велики углед. Ради тога је на нахијској скупштини изабран за кнеза грочанске нахије. Васа је био познат и по једној ствари - великој мржњи према Турцима, која је постала пословична.

Дахије су се спремале 1804. пред саму зиму да почну Сечу кнезова међу Србима, а Васа пошто сазнао за то са још два рођака Чарапића побеже на Авалу.

Када су београдски Турци дошли у Бели Поток да га траже он их нападе и отера. Убрзо после тога Турци убише Васиног брата Марка Чарапића у Калуђерици. То му је тешко пало и зато је мрзео Турке. Тада је он спалио турски хан и одметнуо се у хајдуке.

 

 

 

ВОЈЕВАЊЕ

У планини је провео једну тешку зиму и једва је преживео. Прича се да је, када је гора почела да листа, ставио сребрњак у прво олистало дрво које је видео, опалио из пиштоља и од радости ускликнуо: „Е, чик сад Туре, Васа стече крила!".

Окупио је око себе чету храбрих Срба у борби против Турака. Име Васе Чарапића посебно се прочуло када је пресрео код Лештана Турке крџалије, са злогласним харамбашом Гушанцем на челу, разбио их и стекао велико благо. Све што је добио поделио је свом народу шаком и капом (био је балкански Робин Худ). Београдске аге су дрхтале када се помињало његово име.

По почетку Првог србског устанка Васа постаје један од главних војсковођа, а Карађорђе га је толико ценио да је био један од ретких који је у његов чадор смео да уђе ненајављен. По легенди био је мало наглув, али чак и у сну, када би чуо да неко изговара реч Турци, скакао је на ноге, повлачио ороз и нишанио спреман да опали.

У народу је остала и записана песма, односно стихови:

 

Бeогрaдe, што си потaмнeо?
A кaко ти потaмнити нeћу,
Кaд мe биjу сa чeтири стрaнe:
С jeднe стрaнe дaрe од Русиje,
С другe стрaнe од Бeчa ћeсaрe,
С трeћe стрaнe Пeтровићу Ђорђe,
A с чeтвртe Чaрaпићу Вaсо!

 

 


ПОГИБИЈА

Карађорђе се 1806. двоумио да ли да крене да ослободи Београд. Ипак, по наговору самог Васе Чарапића, решио је да нападне Турке. Остале старешине нису веровале да је могуће освојити Београд али Васа је добро познавао прилике и наговарао Карађорђа да ударе.

Напад је почео у зору 29. новембра, муњевитим упадом Срба унутар зидина. Васа Чарапић је са 3.000 својих војника напао шанац код Стамбол капије, отприлике код почетка Скадарске улице. Међутим, када је трком кренуо ка Стамбол-капији и викнуо „За мном, браћо!" турски куршум га је погодио у крста. Паде доле, али је био жив, сав љут и бесан.

- "Гле, изеде ме пас, закон му његов! ... Не бојте се! Ено пева Чамџија!" рекао је Васа тад храбрећи своје саборце.

Јунак Милосав Чамџија је баш у том тренутку узјахао турски топ на калемегданском бедему и запевао на сав глас. Пренет је у Карађорђев шатор, где се за живот борио још два сата, а онда је издахнуо. Кажу да је Карађорђе дуго жалио за Чарапићем и говорио да таког јунака неће више имати.

Пред смрт Чарапић је позвао брата Танасија и рекао да га сахрани у манастиру Раковица. Жеља му је испуњена, а по наредби краља Петра I Карађорђевића читав век касније тј. 1910. године подигнут му је споменик.

Београђани су у част јунака Васе Чарапића назвали улицу од Кнез Михаиловог споменика до Калемегдана. Споменик Васи Чарапићу је управо на месту где је погинуо, недалеко од улице која добила име по њему. И на Авали, у Белом Потоку му је подигнут споменик.




Посећено је: 1050  пута
Број гласова: 5
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Вожд Карађорђе

Војвода Стеван Синђелић

Хајдук Вељко Петровић

Станоје Главаш

1804: Остружничка скупштина

Ћеле кула











Ћеле-кула (тур. kelle kulesi, односно "кула од лобања") је споменик из Првог србског устанка (1804-1813) који је у знак одмазде турски Хуршид-паша изградило од лобања, погинулих србских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у Чегрској бици, крајем маја 1809.

Француски путописац Алфонс Де Ламартин је 1833. године записао да Србљи морају да сачувају Ћеле кулу како би показали својим потомцима да су њихови преци животима плаћали њихову слободу...

Ово је јединствен случај у Европи да је овако нешто морбидно узида.

 Налази се на 4 км од центра Ниша, на путу ка Бањи.

 Сврстана је у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и данас представља музејски објекат.


*                *                  *


Споменик на брду Чегар, надомак Ниша, подигнут је на месту где се одвијала чувена битка из Првог србског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и војводу Стевана Синђелића.

Споменик на Чегру представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. за Републику Србију

Данашњи споменик у облику куле — симбола српског војног логора. Подигнут је поводом 150. годишњице ослобођења Ниша од Османског царства, 1. јуна 1959.  године.

Првобитни споменик је остао у ниши новог, изнад којег је 1928. године постављено бронзано попрсје Стевана Синђелића, рад вајара Славка Милетића.

Деценијама Чегарски споменик чува Селомир Марковић и његова породица.