Војвода Стеван Синђелић - www.cegarskimars.rs





















Статистика посета
од 30.10.2017.

Данас: 225
Два дана: 317
Недељно: 1200
Месечно: 5685
Годишње: 49243
Укупно: 51930

Највише посета
28.2.2018 1076









2. јануар 2018..


Војвода Стеван Синђелић


ЈУНАЦИ ПРВОГ СРБСКОГ УСТАНКА

Вожд Карађрође - Васа Чарапић

Стеван Синђелић - Хајдук Вељко

Матија Ненадовић - Станоје Главаш

 

Стеван Синђелић (1770-1809) је био ресавски војвода и србски војсковођа у Првом србском устанку, један од најбољих бораца које је вожд Карађорђе имао икада.

Погинуо је јуначки у боју са османлијским ратницима на Чегру, код Ниша, дигавши у ваздух шанац пун Турака. Његово јунаштво је остало као светлост будућим поколењима и испеване су многе песме о Стевану Синђелићу.

Подигнути су му споменици у неколико места, а многе улице и тргови у градовима Србије, Црне Горе и Републике Србске носе његово име.

Његово јунаштво је поновио 29. септембра 1991. године у Бјеловару мајор Милан Тепић.


 
 


БИОГРАФИЈА

Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Грабовац, у Моравском округу. Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић је умро врло млад, па се Стеванова мајка, Синђелија, преудала. Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић.

Пре устанка служио је код чувеног ресавског кнеза Петра, кога су турске дахије пред почетак Првог србског устанка посекле. Још пре него што ће подићи устанак, Карађорђе је прелазио преко Велике Мораве и састајао се са Синђелићем и договарао се о почетку устанка, па је Синђелић почео да прикупља мушкарце Ресавског краја за устанак против Османлијске власти.

 

 

ВОЈЕВАЊЕ

Чим је објављен устанак у Орашцу, Карађорђе је о томе обавестио Стевана Синђелића. Он је одмах побунио целу Ресаву. Османлије, који су били у Ћуприји, чим су чули за устанак Срба крећу против устаника. Стеван Синђелић је то на време сазнао, па их је спремно дочекао на Јасењару, између Свилајнца и Ћуприје и потукао до ногу. То је било његово прво бојевање и први ратни успех.
 

На спомен-бисти испред Ћеле-куле у Нишу пише:
"Намерниче, стани! Чегру се окрени: Нека остану теби у вечној успомени јунаци са чегра, слободе творци, Синђелић Стеван и његови борци".

После тога, Синђелић је учествовао у боју на Иванковцу са војводама Миленком Стојковићем и Петром Добрњцем, где су сви скупа победили Хафис-пашу, кад им је Карађорђе дошао у помоћ. У боју на Иванковцу, Стеван Синђелић се показао као добар и способан војсковођа, па га је Карађорђе поставио за ресавског војводу.

Након боја на Иванковцу, Стеван Синђелић је са Добрњцем ратовао по моравској долини и освојио: Ћуприју, Параћин и Ражањ, до Делиграда. Ту су ископали и утврдили велике и јаке шанчеве у којима су дочекали нишког Хуршид-пашу са многобројном војском, у исто време када је био бој на Мишару (1806. године). После 1807. и кратког предаха, дошла је за србске устанике судбоносна 1809. година.

Код Каменице, села надомак Ниша, Срби су имали 6 шанчева. У првом шанцу (на брду Чегар) је био војвода Стеван Синђелић са својих 3.000 Ресаваца. Кад су Турци Османлије сазнали да су се двојица војвода, Хајдук Вељко и Петар Добрњац повукли с војском и да су услед тога Срби ослабили, кренули су јаком војском на србске положаје код Ниша.

 

 

ПОГИБИЈА

Бој на Чегру је почео у јутарњим часовима 19. маја 1809. (31. маја по новом календару). Османлије су јуришали чак четири пута, али су их Синђелићеви јунаци одбили. Напослетку, преко оних који су изгинули и испунили ровове око шанца, Османлије су на пети јуриш ушли у шанац. Борба пушкама, претворила се у борбу "прса у прса" односно кундацима, ножевима и голим рукама. Османлије су стално добијале појачање, док је Синђелић на крају остао сам.

Кад је Стеван Синђелић видео да не може више Османлије истерати из шанца и да је много Срба изгинуло, а да не би пао жив у турске руке, опалио је из своје кубуре у пуну бурад барута и тако је положио живот, одлетевши у легенду. Том приликом погинуло је  најмање 6.000 Турака Османлија и сви преостали Срби.

 


 

СПОМЕНИЦИ

После ове погибије нишки паша наредио је да се све србске главе одсеку и однесу у Ниш. Ћурчије су одрали главе и предали их паши који је наредио да се сазида Ћеле-кула. И дан данас овај споменик палим чегарским браниоцима налази се у Нишу и претворен је у спомен обележје.  Споменик војводи Стевану Синђелићу се налази у Свилајнцу, а биста војводе Синђелића налази се у комплексу спомен-парк обележја Чегар, код Ниша.

Поред тога, србски народ је испевао бројне песме о јунаштву боја на Чегру, али и самом Стевану Синђелићу. Једна од најпознатијих песама је "Ој војовдо Синђелићу".
 


Деценијама касније

Подвиг, сличан овоме што је Стеван Синђелић извео, поновио је 182 године касније мајор ЈНА Милан Тепић 29. септембра 1991. у Бјеловару (Западна Славонија), када је активирао 170 тона експлозива у складишту муниције "Беденик", које су напали хрватски паравојници.

 




Посећено је: 1537  пута
Број гласова: 5
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Вожд Карађорђе

Хајдук Вељко Петровић

Станоје Главаш

1804: Остружничка скупштина

Ћеле кула

1806: Ичков мир











Ћеле-кула (тур. kelle kulesi, односно "кула од лобања") је споменик из Првог србског устанка (1804-1813) који је у знак одмазде турски Хуршид-паша изградило од лобања, погинулих србских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у Чегрској бици, крајем маја 1809.

Француски путописац Алфонс Де Ламартин је 1833. године записао да Србљи морају да сачувају Ћеле кулу како би показали својим потомцима да су њихови преци животима плаћали њихову слободу...

Ово је јединствен случај у Европи да је овако нешто морбидно узида.

 Налази се на 4 км од центра Ниша, на путу ка Бањи.

 Сврстана је у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и данас представља музејски објекат.


*                *                  *


Споменик на брду Чегар, надомак Ниша, подигнут је на месту где се одвијала чувена битка из Првог србског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и војводу Стевана Синђелића.

Споменик на Чегру представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. за Републику Србију

Данашњи споменик у облику куле — симбола српског војног логора. Подигнут је поводом 150. годишњице ослобођења Ниша од Османског царства, 1. јуна 1959.  године.

Првобитни споменик је остао у ниши новог, изнад којег је 1928. године постављено бронзано попрсје Стевана Синђелића, рад вајара Славка Милетића.

Деценијама Чегарски споменик чува Селомир Марковић и његова породица.